Концепт Јелене Протић Петронијевић вођења промоције "Даха у огледалу" у КЦК

Четири књиге које су пред нама вечерас остварио је Бранимир Перић од почетка до краја, не само као аутор, приповедач и песник него их је креирао и визуелно, дигитално, графички... Као и видеопрезентацију, плакат ове промоције, у некој новој ренесанси савременог живљења, повезао је човека од речи и човека од технике уз још неке особине које су га натерале да се позабави стваралаштвом ове врсте и да то подели са публиком, читаоцима, пре свега и пре свих осталих...

Вечерас ћемо се боље упознати са књигом прозе ДАХ У ОГЛЕДАЛУ, а биће речи и о књигама поезије које су се појавиле непосредно пре поменуте, или су само мало старије, пар месеци. Наслови књига поезије из којих ћемо чути одабране песме су: ДУГА, НЕСТАНАК СТРУЈЕ, ЈАБУДАКАНИЈА.  То је поезија која поставља питања, често реторичка, на која већ постоји одговор, али се олакшава душа, дели се сумња и са другима, са непознатим пријатељима и ближњима који ће ући у књигу као позвани или  неочекивани гости у кућу... Али то је изазов који можда води до истине, до смисла и спознаје... Свет се боље упознаје ако своје искуство разменимо са неким, макар и са читаоцима...  Песничка игра речима, кованице нових речи, граде сопствени стил аутора у којем има и сатире и лирике и дисовског бола и романтичарске слутње...

Када се окренемо књизи Дах у огледалу, књизи приповедака, наилазимо и на графичке, сликовне најаве, наилазимо на један систематичан, целовит приступ стварању дела, на уловљене снове, путовање у прошлост, експеримент са улажењем у различите димензије времена и простора, игру, непрестану игру речима, необичним обртима разговора међу јунацима прича, апсурдним ситуацијама, незаборавним епизодама из детињства које нису дешифроване до краја, као што нису ни емотивни сусрети, вибрације међу људима, међу заљубљенима у којима свако ипак плови својим бродом... Откривање тајне човековог бића јесте мотор- покретач ових прича... Суочавамо се са сликом човековог пораза јер га време увек надигра, али писцу остаје могућност да се игра до краја, а читаоцу остаје да прати ту игру и да потражи нешто препознатљиво у њој али и да открије нешто ново, у чему је вредност сваке прочитане књиге која нам је задржала пажњу и која нам је пробудила радозналост.

Пошто се и ми вечерас надигравамо са временом, нећу да читам биографију аутора, само ћу скренути пажњу на то да је пореклом из Крушевца, одакле је             потекао и започео школовање. И то да је био зачетник, један од оснивача Књижевне омладине, што је важан податак за многе од нас који смо се као млади ту окупљали, читали своје радове и имали прве јавне наступе као песници... Бранимир Перић нас је подржавао и критиковао, како-када је требало... што је било корисно, а сада знам и да је то незаборавно искуство.

 

Питање за аутора, оно најважније питање: Како су настајале ове књиге?

Колико је инжењер, технички ум утицао на писца?

У паузи кад ниси објављивао, претпостављам да си припремао, акумулирао садржај и  сакупљао мотиве ових књига?