Мами за њен 46. рођендан

смешан је овај свет
уздаси и жудње заједно му ничу
туга и срећа скупа га прате
а живот
само велика лаж

трајање без повратка

мама
видиш ли ме
да знам још увек ме видиш
на перону сам неком мама
гужва је ту
возови тутње
не знам који је мој
гужва паклена
 
гледам те мекане билијарске лопте
гледам људе
кошмаре кретања
не знају где иду
а сигурни су
некуда морају стићи
 
на перону сам мама
возови овде тутње без стајања
без кочења
хукте све брже
 
ипак неко успе да ускочи
сретник или
криви воз
 
све ме збуњује
цик-цак путање људи
враћање на исто
возови што испусте пару када до нас дођу
 
до шина још нисам стигао мама
али знам
ускоро ћу бити над њима
или на њима
 
пара је сувише бела мама
видиш ли ме
ја тебе скоро не
 
а још јуче сам био дете
још јуче си била девојка
а данас
данас је дека на самрти
данас возови тутње
 
већ сам на ивици перона
опет ме је дим обавио мама
видиш ли ме још
 
чујем звижди
фар у даљини
 
мама збогом
ово је мој воз изгледа
и моја пара
моја квака на вратима
мама збогом
ово је мој воз
 
магла ме обавија млечна
скочио сам
за нешто се хватам
кренуло је
само што не знам
на којој је страни локомотива
нити те видим мама
више те не видим
мама!

© Бранимир Перић

 

Несвакидашња торта за рођендан

 

 

Хајде сад, поштено, да ли је ико од писаца за рођендан добио овакву торту? Уместо свећица, на штапићу, у торту забодене слике корица његових књига. Добро, де, има међу њима и корица једне књиге која тек треба да изађе, али поклону се не задиже сукња.

Не могу сакрити колико сам био затечен. Нисам могао да се дигнем са столице, а камо ли посластичарку-дародавца да загрлим и пољубим.

Ову несвакидашњу креацију зготовила је власторучно моја сестричина, иначе мој најубојитији подбадач за писање – баш тако: најубојитији. Мало-мало па зврц телефон, мало-мало па порука: „Ујко, знаш ли ти који је датум! Рок сам ти дала, немој да си га случајно прекорачио!“

Прва реакција, кад се достављач са тортом и овим срце сламајућим букетом на њој појавио, није било моје ширење очију од жеље и несвесно мљацкање, како увек реагујем пред слаткишима, већ је било да сам наједном чуо у глави узвикивање Чкаље, нашег легендарног Крушевљанина, кад је, у оном чувеном телевизијском скечу, звучно снимљеним и на грамофонској плочи, као пиљар на сав глас позивао купце да купе његову робу (како то само давно беше!): „...Навали народе! Навали на папричице! Свеже, тазе код чика Лазе! Прсте да полижеш без мас' у слас'! Ћерка да гледа, мајка да једе, на ћерку да не дава!“

Ето, сад је мени дошло да се као Чкаља над својом тезгом раздерем: „Навали народе! Навали на књиге! Слатке, слане код чика Бране! Уздах да испустиш, њих да не испушташ! Ћерка да гледа, мајка да чита, док не прочита ћерци да не да!“

Навали народе, обрадујте писца макар за његов рођендан и наручите што вам срцу драго!

© 2026 Бранимир Перић

 

Рођендан

 

За шест дана биће ти рођендан
да ли да га чекам
или песму одмах дам?
Радујеш ли му се
као што се радујеш песми мојој,
или ти је сваки
како те године стижу
души све тежи?
Да није твојих
календар да не сећа
радо би га се одрекла
знам;
да те на тај дан мајка родила,
хладно би порекла,
преспавала и вече.
Календара да није
и твојих да није
погледа твог да није:
видиш га у огледалу
не само на тај дан:
не да ти се очима измаћи.

Верујеш ли још, питам се,
или ти је и веровање згасло
свећа на издисају
сагорела нада да ће
наставити сјати светлост топлу
негдању
која се иште и чека
под јелком искићеном
уместо поклона
да се
пољупцима
пољупци врели
и влажни
из мисли и маште
у стварност врате?

Упали светлост,
свећу не пали,
да је имала сврху
догорела не би.
Светлост је у теби,
ти си свећа која зрачи
сја и не догорева.
Пусти рођендане
нек се буне,
дан ко дан.
Јелка ти потребна није да се
поклон под њом спусти.
Спусти га сама где било,
себи га даруј,
песму пусти,
до даске одврни звук:
и ноћ може да искра
греје и сјај пушта.
Видећеш око своје како
уместо туге
сузи радосници блистај даје.
Запевај сама
песму веселу,
страсну.
Сети се насмејаних дана.
Чуће већ неко
и на зов ти се песме
сигуран сам
песмом одазвати.

© 2024 Бранимир Перић

Спевано 22.12.2024, Дрењак, Копаоник

Песма може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање ове песме супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Ово је дванеста песма из циклуса "Певања Вероники", али није ушла у књигу песама Бранимира Перића "Нестанак струје" у којој је објављено претходних једанаест песама из истог циклуса. Име Вероника је симболично, састављено је од речи вера и светионик (као светионик одолева таласима који се разбијају о стену на којој стоји).

 

Теби је ово не знам који

Теби је ово не знам који
колико их је било и колико ће их бити
завидан нек броји
 
Ко вино су ти питко
што више зрију
владарска су више
водица царска
 
Злато нашег живота
стремљења
љубавног дрхта и стигнућа
не растварају
 
Драгуље стварају
рајске дворе
славују луг
пчелама зуј
спокојству нај
 
Што их више пијемо
мање пијани
више опијени ми смо
 
Што их више има
тражимо се шире
сплетени
преплетени
хтења пуни
спознаје
прегнућа
 
Са годинама твојим
године наше
планински се буче
дижу их фонтане воље
водоскоци сања
морем бескраја пуче
 
Све воде жеља мојих
ка водама твојим хрле
одавна
 
У водици се царској грле
снови наши и саде наше
 
Цвркут им и кликтаје чујем
брује
да те имам
да ме имаш
да се имамо сада док је свести буре
док дамари у нама једно друго
уместо репова својих јуре
и сустижу.

© 2021 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на страницу овог сајта са које је текст преузет, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Песма "Теби је ово не знам који" објављена је у књизи "Дуга - занете песме", аутор Бранимир Перић, издавачи КК21 и Suza Dream, стр. 55-56

Песму је аутор написао својој супрузи, Весни, за њен рођендан.