Живот може да буде бајка - Осврт на бајку књижевника Бранимира Перић СРОДНЕ ДУШЕ

Живот може да буде бајка

Осврт на бајку књижевника Бранимира Перић

СРОДНЕ ДУШЕ 

Бајка је посебна књижевна врста код које се чудесно и наднаравно преплић е са збиљним, стварним животом, да се добива утисак да нема разлике... Ту се максимално изражава поларитет између добра и зла на префињен уметнички начин. Бајка је чаролија, измаштана тајновита уметничка или ауторизована творевина. У бајку се уносе чудесни елементи, који нису стварни, али они вешто пркосе законитостима стварности... Тешко је одредити где престаје фиктивно од баналне стварности. Јунак бајке на крају све доводи у ред, задовољавајући правду на један чудесан, али очекиван начин. Већина нас одрастали смо на бајкама браће Грим, Андерсеновим, па и бајкама В. Караџића.

Данас сам уживала у бајковитом свету прекрасне бајке СРОДНЕ ДУШЕ, Бранимира Перића. Као да сам добила кључ Алисе из ЗЕМЉЕ ЧУДА...

Аутор, добром психологијом познаваоца људских душа, зналачким умећем писања, на бајковит начин нас је увео у врло интригантну тематологију, јер је истина да смо сви трагачи сродне душе...

Темпоралност догађаја је прилагодљива сваком времену и месту, али како то обично бива у бајкама, ликови су принчеви и принцезе... цареви и царице... краљеви и краљице... дворци, чудесне земље, мрачне шуме, цветне ливаде, лептирићи и цветићи. Ту су и поданици, народ, врачаре, доушници, подругљивци и злобници...

Вођена неком чудном магијом шетам путевима ауторове маште и неслућено се идентификовах... пронађох ту жудњу која вечито гори у нама, ту потрагу за сродном душом...

Углавном знамо како изгледају фулови у животу, а јако мало или готово никад о сусрету са сродном душом и зато остајемо вечити трагачи за светим гралом!

Учините свој живот бајковитим, ако на животном путу препознате СРОДНУ ДУШУ, скините вео (копрену) са лица, насмешите се, погледајте препознатљиво очи у очи... раширите руке у загрљај, јер ЖИВОТ ТАДА ПОСТАЈЕ БАЈКА и обавезно прочитајте бајку Бранимира Перића СРОДНЕ ДУШЕ.

Беиса Романић, културолог

28. јануар 2025. године, Нови Сад

 

Краљеви, коњи и магарци

– песма у три певања –

 

Краљеви 

И жене просуше нагост своју уснулим пољима
просуше пожудне
и зацвилеше:
Узмите нас, Синови Божји, узмите...
И узесмо их.
Било је то на Преображење
дана Господњег
кад потекоше реке брзацима жустрим
процветаше бедра белином зањихана
кад распупише се дојке
усахле недирнуте
и запеваше
сви запеваше
       Ми Синови Божји
       стварасмо човека.

 

Коњи 

Кроз класје сазрело јурисмо их раздрагане
и сустизасмо их
мокре од пољубаца и росе сустизасмо их
и узимасмо их
на Небо одвлачисмо
и писмо их
до последње капи писмо их
а оне грцаху
набубреле плодоносне
од страсти грцаху
и певаху
сви певаху
       Ми Синови Божји
       љубисмо кћери човечије
       и не беше нам жао

Магарци

У златне нити хватале нас
спутавале немоћне
и вијале, житом провлачиле
незасите
жудњом нагрижене
развратнице похотне лица невинога
И снагу нашу точише
у кристалне чаше наливаше
исцеђене
онемоћале
И не оставише нас пољима уснуле
већ рекама на дно одвукоше
да се госте нашим миловањем
да се сладе непокретом умртвљеним
русалке виле златокосе
И кликташе
до последње капи из нас цедише
и певаше
сви певаше
       Ми Синови Божји
       женама човечијим

       снагу подасмо
       кајањем широко обузети

 

© Бранимир Перић

Песма у целини или деловима може бити преузет и објављен искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на овај блог одакле је преузета, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Песма "Краљеви коњи и магарци" објављена је у књизи песама Бранимира Перића, "Јабудаканија - песме за смех и плач", КК21 и SuzaDream, Смедеревска Паланка, Брзеће, децембар 2024, стр. 54-55

Песма "Краљеви коњи и магарци" објављена је у књизи "Песничка јесен крај Мораве 2023.", Књижевни клуб "Моравски токови", Трстеник, октобар 2024, стр. 194-195.