Трава до грла дошла
Јуче, скоро у исто време као пре петнаест дана прошетах истом стазом на Бањици. Отада трава порасла још више, ником од задужених ни на крај памети да је подшиша. Шапић има друга посла, треба да разради фирму за наплату карата градског превоза коју је отворио преузевши посао другом једном који се до сада боље сналазио у води од њега. Но, Шапић је тек почетник, испраксаће се. Гвирнух иза живе ограде у Биjино двориште, рачунам бар они шишају. Јок. И њима важније нешто друго. Поједине власи траве с обе стране ограде порасле ми скоро до грла. Ове с ове стране сам мерио, оне с оне нисам смео да они не премере мене. Трава душу дала за сексање - ни гола задњица ти се не би видела из ње (под условом да не згазиш у неку кучећу каку - ако и куцови смеју више да зађу у њу). Травната нека времена дошла.
© Бранимир Перић
Текст може бити преузет и објављен у деловим или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.
