Трава до грла дошла

 

Трава до грла дошла

Јуче, скоро у исто време као пре петнаест дана прошетах истом стазом на Бањици. Отада трава порасла још више, ником од задужених ни на крај памети да јој скрати зулуфе. Градоначелник има преча посла – треба да разради нову фирму. Више није почетник, испраксао се. Ничу му фирме ко печурке иако киша не пада.

Гвирнух иза живе ограде у Бијино двориште. Рачунам, бар они шишају. Јок. И њима важније нешто друго. Поједине власи траве с обе стране ограде порасле скоро до грла (ове с ове стране сам мерио, оне с оне нисам смео, да отуд не премере мене). Трава душу дала за сексање – гола задњица ти се не би видела из ње. Под условом да не згазиш у кучећу каку (ако и куцови смеју више да залазе у њу).

Травната нека времена дошла.

© Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловим или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на ову страницу са које је скинут, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Хумореска је објављена у часопису "Књижевне вертикале" број 36, за мај-август 2025, Београд, новембар 2025, стр. 95