Насловна илустрација бајке ДУХ И ДЕЛО

ДУХ И ДЕЛО

Два брата и сестра

Далеко, преко највише планине на истоку, где пусте равнице смењују усамљена брда и врлетима својих врхова надвисују дивљу траву, мати и отац, убоги сиромаси, родише два сина. Први је на свет дошао Ви Лин, Дух обиља, а непуне две године касније Мун Лај, Месец који се враћа. Но, како се судбина обично окрутно поиграва са сиромасима па им у-место хране дарује пород, кад је старијем било дванаест година, родила им се и кћи. Њој су наде-нули име Тие Лу, Искра, да им макар нешто засве-тли у сумору немаштине.

Ви Лин је од рођења био кржљаво и болешљи-во дете. Тек кад му се брат родио, здравље му се мало поправило, ваљда зато што су сад мање паж-ње обраћали на њега а више на новорођенче, али је свеједно остао мршав, блед, скоро прозиран. После друге године је тек проходао, а и онда се није пуш-тао од мајке: чврсто се држао ручицама за њене хаље, те је, са њим тако закаченим, једва успевала кућне послове да обавља. Од сисе јој се одбио већ после трећег месеца. Хранили су га козјим млеком, касније и млеком магарице не би ли ојачао. На силу су му сипали кашице од гњеченог воћа и поврћа у уста, затварали му нос да прогута а не испљуне. Проговорио је тек са четири године и то најпре о-понашајући звуке животиња, ветра, гргољ потока. Природа му је била ближа него људи. Био је и остао тихо дете. То се није променило ни кад је по-растао. Док су други дечаци јурцали по пољима, шутали крпењачу, правили лукове и стреле и так-мичили се у гађању, он је стајао по страни, одлазио до потока да посматра воду како тече, или се пео до усамљеног дрвета на брду поврх њихове куће. Дрво је имало широку крошњу, као створену да се под њом седи. Ослоњен леђима на његово стабло, сате је проводиo у угодној хладовини, загледан у даљину. Нису га терали ништа по кући и око куће да ради. Бојали су се да, онако нејак, не испусти чабар са млеком, не ритне га крава, или се не заглави у блату помогне ли мајци и оцу у садњи пиринча. Са биволом да оре тек није било говора – за држање плуга требале су чврсте руке и неко ве-ће тежине, а не вејка од детета какав је он био.

[...]

Наставак читајте у књизи БАЈКЕ ЗА ВЕЛИКУ И МАЛУ ДЕЦУ коју можете наручити слањем поруке на мејл издавачу suza.dream@outlook.cok или попуњавањем обрасца, односно слањем поруке преко овог блога. Књига је издата у ћириличном и латиничном издању. У њој је, осим ове, још пет бајки на укупно 348 страна са 64 илустрације које дочаравају сцене из бајки.

 © 2022 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен само у деловима и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на почетну странице овог текста на сајту са кога је скинут, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.