Песма мразна

Уснула сам санак да плешемо скупа

уснула сам санак од ког срце лупа

Будна ли сам, рука тело пипа

напољу је сунце, мраз образе штипа

Где је срцу лепше, пропитујем себе

у сну бити с тобом, ил' кад јава зебе?

Чаролије нежне, на лед из сна пале

На леду се смрзле, кристалне постале

Снови то варају душу моју чедну

Сунце залуд греје њу чемерну медну 

Разбуди ме светлост, није проказање

сањам одсад будна, болеће ме мање

© 2025 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на страницу овог сајта одакле је преузет, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.