 | |
|
и кренух, ја нико
из балканских прашина
псовки и горчина
у слободу у слободу
кад тамо
сунце из драгуља врца
кипови богу, кипови оцу
укочени кипови
а слобода а слобода
бљеште хотели, лепршају тоалете
сјај бина, музика виолина
потоци пића, јела и жена
ал' слобода ал' слобода
не издржах
дођавола све
на граници, из воза
срце и ја замало не искочисмо
да изљубимо тробојку
и краву нашу на ливади
јер слобода јер слобода
џабе што сјаје даљине
бљеште висине
и дозивају виолине
џабе
кад слобода кад слобода
Балкан је ово, брате
Балкан прашина
псовки и горчина
на граници, из воза
срце и ја замало не искочисмо
да изљубимо тробојку
и краву нашу на ливади
јер слобода јер слобода
џабе што сјаје даљине
бљеште висине
и дозивају виолине
џабе
кад слобода кад слобода
Балкан је ово, брате
Балкан прашина
псовки и горчина
ал' слобода ал' слобода
© Бранимир Перић
Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.
Песма је објављена у књизи "Видовдански цвет", Зборнику родољубиве поезије бр. 7, Удружење потомака ратника 1912-1920, Народна библиотека "Илија М Петровић" Пожаревац, Пожаревац, 2024, стр.29-30
