Има дете у селу 

„Има дете у селу, 

Име му је Лаза,

Алʼ га зову друкчије –

Материна маза…“

Људи се од реда,

Не варају мало

Нашем Лази јоште

до других је стало

У мисли се удубио

Питања га море

Зашто људи несрећни су

Кад има и горе?

Мисли му отежале

Ноћи црне, дуге

Кад цвећа толʼко је

Чему служе туге?

Прозлили се људи

Не пазе се, не воле

Чему љубав мајчина?

Чему служе школе?

Док си дете сви те

Притишћу на груди

Нарастеш ли штогод

Свак би да ти суди

Решио сам зато

Остаћу ја Лаза

Ма довека био

Материна маза.

© Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на ову страницу, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.