Смрт није крај

– Последњи поздрав пријатељу –

Да ли сте знали овог човека? Име му је Миле Богески. Био је наш суграђанин. Тих, смирена погледа, загледан у даљину као да тражи одговоре и лепоту у бескрају. Наочари на носу, цигара у рукама (иако није смео да пуши пркосио је себи). Мозак му је радио триста на сат. Једино по тој цигари си могао да видиш да му је дух све друго само не смирен. У дубинама шаховске игре тражио је одговор, у уметности старих мајстора лепоту изражаја. Такав одувек, још од оног доба кад га је шаховска игра као младо момче понела. Круна његовог умећа је била 1974. године кад је са тројицом прилепских шахиста освојио државно првенство Македоније за шаховски клуб „Црни бор“ из Прилепа. Победили су далеко искусније клубове из земље, што им је омогућило да у Поречу играју у купу "Маршала Тита" на савезном нивоу.

Након шаха почео је да осваја купове и на пољу језика. Врсни шахиста постао је врсни литерата. Једнаком страшћу као кад је повлачио фигуре, бацио се на превођење са латинског. Захваљујући Богеском највећи писци комедија и хроничари Римске империје и Ромејског царства (Византије) проговорили су македонски и српски, а стихови латинских и византијских великана у препеву Богеског још боље су зазвучали на нашем језику. Поета шаховске табле преметнуо се у велемајстора поезије. Томови и томови његових превода и препева објављивани су у Македонији, Црној Гори, Србији, Хрватској. Нико од њега није боље преточио на наш језик Епиграме Марцијала, Плаутове комедије Менеми, Шкртица и Трговац, као и Теренцијеве комедије Девојка са Андроса, Евнух, Свекрва и Браћа.

Упознао сам га у Турској 2018. Не знам зашто, наш први сусрет је био такав да сам се пред тим човеком осећао мали. Уливао је страхопоштовање својом појавом. Његов неми, заблудели поглед у даљину терао је на ћутање. Бојао сам се да га не прекинем у смишљању шаховског потеза који ће наредан повући у игри са невидљивим противником, а још више да му не пореметим надахнуће док препевава какав нови латински стих. Сигуран сам да и сад тамо горе смишља како ће неког свеца да матира или му живот учини угоднијим преводом најбољих латинских мајстора речи. „Прагу небеса и подземља, здраво, у исто време и збогом! Овог дана подижем последњу ногу из своје домовине.“ Limen superum imferumque, salve, simul atque vale; Hunc hodie postremum extollo mea domo patria pedem. (Прагу горен и долен, здраво и, во исто време, збогум! Оваа нога денеска за последен пат ја ставам во татковиот ми дом. – превео на македонски: Миле Богески)

КРАЈ

Писано 11.02.2024. Дрењак (Брзеће), Копаоник

Čitaj dalje >>

БРАНИМИР ПЕРИЋ, онај који сам

НАРУЧИВАЊЕ КЊИГА (напишите свој имејл, наслове књига, број комада и на коју адресу да се пошаљу)

17 March 2024