Маца и мацина захвалност

– кратка прича –

Јутрос нам је маца, у знак захвалности што је хранимо, донела на поклон миша. Није га ставила на праг, него испред прага. Праг је њена фотеља за дремуцкање, а у фотељи само непристојни ручавају. Мјаукала је дозивајући нас да устанемо из кревета, изађемо и дивимо се њеном од срца одвојеном поклону. У ствари хтела је мишем да нас подмити да јој у чанче сипамо млека. Тек кад је добила своју белу посластицу, престала је да мјауче. Села је, умивала се и сукла брке. Миша, наравно није пипнула. Каква би то мачка била да поједе поклон који је донела. Баш нам је лепо васпитана!

Вечерас је опет донела миша – овога пута себи на поклон. И њега је спустила испред прага. То је био други миш у њеном младом животу (или бар други са којим се хвали). А још пре двадесет дана, кад нас је нашла, била је маче! Након што га је појела, разумљиво да је очекивала награду. Не би било лепо са наше стране да је разочарамо. Понекад треба баш имати снагу па издржати поверење које неко има у тебе. Два чанчета млека је попила да залије вечеру. Млеко је њено вино. Сад ће слатко да спава и у сну да преде. Срце нам је на месту кад знамо да неће скапати од глади пошто будемо сишли са планине и никога више не буде овде да је храни. 

КРАЈ 

© Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Причица је објављена у књизи "Алманах кратке форме", издавач "АРТ група АКТ", Ваљево , децембар 2024, стр. 55. 

Депеша из брзојава

 
Добро јутро,
ја сам мачак из суседног кварта –
брзојавом депеша је стигла
преко Лике и Горског Котара,
Кварнера и тунела Учке,
цикцакала путевима Истре.
Од токова кружних скоро побенави
те с’ замало у море не смочи.
 
Далекозором угледах те јутрос
сузица ти сузу немилице стиже.
Далекозор, знадеш, купио ми тата
да са њиме маце крововима шацам
голубице, врапце, досаде од врана
и у пољу кртʼце земљицу што рију
кад извире и више се не крију.
 
Санак неугодни уснила је маца
у лов се тог јутра надахнуто дала
у дому суседе миша угледала.
Видећ’ само њега и ничега другог
у кујни се мокрој оклизнула клизом
преврнула шерпе, поломила чаше
есцајг доле звекну, по поду се расу.
А кад дедо стари за њом штапом викну,
а баки се клубе од тог размотало,
из дома бегом закачи плетиво,
плетивом љуљ-столицу,
а столица реп олињалог керца:
реп му преби,
а керуши изби зуб.
 
Сад је мачку стра’ да се несмотреност та
и на јави, у њеном собичку, не понови
па посуђе своје не стане да ломи
ил’ још гора пропаст,
саклони ме боже и девице света,
да јурећи миша-пиша, ловом надахнута
и мачку своме реп не прекрати.
 
О, ти мацо мила, отри сузе своје,
почуј вани, птице поје,
зове те од луке галебова лет,
море се љеска, више нег’ је диван свет.
Шапицом крзно заглади,
уместо што мјаук до небеса пушташ,
запреди, приви се уз мачка свог.
Истина је само једна, знај:
и најружнији санак заборав ти брише
кад у скуте имаш шћућурит’ се коме
кад њушкица с њушком исти ваздух дише.
Тада ће вам срце заједничко,
не само са леве,
већ са обе стране отпочет’ да куца.
 

@ Бранимир Перић

Текст песме може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка који води на страницу са које је преузет (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.