Маца и мацина захвалност

– кратка прича –

Јутрос нам је маца, у знак захвалности што је хранимо, донела на поклон миша. Није га ставила на праг, него испред прага. Праг је њена фотеља за дремуцкање, а у фотељи само непристојни ручавају. Мјаукала је дозивајући нас да устанемо из кревета, изађемо и дивимо се њеном од срца одвојеном поклону. У ствари хтела је мишем да нас подмити да јој у чанче сипамо млека. Тек кад је добила своју белу посластицу, престала је да мјауче. Села је, умивала се и сукла брке. Миша, наравно није пипнула. Каква би то мачка била да поједе поклон који је донела. Баш нам је лепо васпитана!

Вечерас је опет донела миша – овога пута себи на поклон. И њега је спустила испред прага. То је био други миш у њеном младом животу (или бар други са којим се хвали). А још пре двадесет дана, кад нас је нашла, била је маче! Након што га је појела, разумљиво да је очекивала награду. Не би било лепо са наше стране да је разочарамо. Понекад треба баш имати снагу па издржати поверење које неко има у тебе. Два чанчета млека је попила да залије вечеру. Млеко је њено вино. Сад ће слатко да спава и у сну да преде. Срце нам је на месту кад знамо да неће скапати од глади пошто будемо сишли са планине и никога више не буде овде да је храни. 

КРАЈ 

© Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Причица је објављена у књизи "Алманах кратке форме", издавач "АРТ група АКТ", Ваљево , децембар 2024, стр. 55.