Кучка Џесика и призивање детињства

„Перићи, пошта!“ дозива поштар испод терасе. „Откуд ти, чика поштаре? Није те одавно било?“ „Потпишите, молићу фино, овде! Ништа не треба да платите, све је плаћено!“ Дивно је кад не мора да се плати, а још дивније кад ти поштар донесе књигу тешку пола килограма у којој је објављено и нешто твоје! Двојезична антологија на српском и немачком, тврдих корица и са белом врпцом за обележавање (умало врпци да се замерим да је не поменем). Књига је дебела читавих 536 страна! Подсети ме на „Анатомски атлас“, уџбеник са друге године медицине мог брата, са којим смо будили кучку Џесику кад нам у сред ноћи хркањем не дâ да спавамо. Најслађе јој је било да нам хрче испред врата. Срећом па се у то време није ноћу јурило у ве-це. Какво би то саплитање, гажење и цвиљење било док је опкорачујемо. Булдог, љубимица наше газдарице Наде, а Нада наша љубимица, нарочито кад нам ушета у комбинезону у собу. Отворимо "Анатомски атлас", одшкринемо врата па га изнад Џесике нагло склопимо. Добра нека куца, с обзиром да јој је пасмина крволочна. Ни да зарежи, ни да нас крволочно погледа. Да сам ја кучка Џесика и да ми два обешењака прекину сан таман док ловим зеца и у сну галопирам шапама, поцепао бих им макар пиџаме, ако не и нешто више од тога. Сиротица, само нас тужно погледа и спусти поново главу на шапе.

Но, зашто се баш кучке Џесике сетих у овом часу? Ваљда зато што се двојезична антологија коју држим у руци зове "Пробуди детињство у себи" / "Vecke das  Kind in dir". Добро, де, ако ћемо мак на конац, није сећање Џесике баш сећање детињства, већ присећање мало старијег доба. Али и студентско доба је нека врста детињства. Све чега се са сетом сећамо – оно кад нам се топлина разлије грудима – сећање је на детињство. Све је детињство у односу на садашњи тренутак у коме живимо, читава наша прошлост.

Антологију је саставила и са заступљених језика у њој на немачки и српски превела књижевница Драгица Шредер (Dragica Schröder) која живи и ствара у Хилдену, Немачка. Издавање су финансирали немачка банка Шпаркасе (Sparkasse) и Југословенско/немачко културно друштво Хилден е. В. (Јugoslawisch/Deutsche Kulturverein Hilden e. V.). У књизи је заступљено 86 аутора са Балкана и остатка Европе, а међу њима, на странама 52-55, Драгица је уврстила и моју кратку причу за децу „Хармонија“, како њен српски оригинал, тако и превод. Причу можете прочитати кликом на линк: https://branimirperic.blogspot.com/2024/06/blog-post.html

© 2024 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.