Сећање
Цео данашњи дан размишљам о теби,
анђеле мој плави. Човек увек жуди за недостижним, а недостижна јеси, тако
мајушна, тиха, а блиска и присна у мислима мојим. Волети далеко, волети
неизвесно, нестварно, силно неког желети, волети јесен у њеној коси, тананост
лептирових крила у кретњи њеног тела, волети јој блажени осмех – волети је
тебе.
Хиљаду комбинација правих како да
нас зближим, хиљаду глупости, хиљаду пропалих снова.
Никако твом лику да се отмем.
Видим те без погледа. Гипкост мачке, искри ти сјај у очима, а на лицу… не знам
шта ти је на лицу.
Глас ти је цвркут несталних
птица. Очи ти се смеше, трепет лепоте у њима који се не мења.
Желим те силно, желим те лудо,
нејасно, нестварно, сакривено, занесено, бљештаво, вриснуто, широко,
хистерично, дубоко, сунчано… једноставно.
Да ли ћу те икада имати, али
заувек?
Чудно, уопште се не сећам на коју
се ово девојку односило!
© Бранимир Перић
Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на страницу овог сајта одакле је преузет, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.
Кратка прича СЕЋАЊЕ објављена је на страни 170 у алманаху "Комешање, ожиљак", Најкраће приче 2023, Библиотека "Савремена књижевност", књига 520, Алма, Београд, 2025
 |
| Насловна страна алманаха Алме из 2025. |
Нема коментара:
Постави коментар
Унесите своје име и и-мејл како бих знао ко је коментар дао!