Потрага за сврхом

Насловна илустрација бајке ПОТРАГА ТА СВРХОМ

ПОТРАГА ЗА СВРХОМ

Чобанче

Био једном један мали чобанин који је своје детињство проводио чувајући стоку у планини. Од стоке је имао овце, козе, краве и једно магаре. Такође и шарова. Свака домаћа животиња је овде имала своју свр­ху: овце су давале вуну, козе сир, краве млеко, а шаров је, кад затреба, чобанчету био продужена нога и продужени штап да прикупи раштркану стоку. Једино магаре није имало своју сврху. Било је јогунасто као и свако магаре. Знало је да се укопа у месту, ни да мрдне кад чобанче са испаше потера стоку на коначиште. Знало је и да скакуће око чобанчета, да га гура њушком, да му не дâ да заврши венчић од цвећа који плете, или ручак који једе, или било шта друго чиме се занимао. И баш зато што није имало сврху, звали су га Сврха. Шунтаво име као и само магаре што је било.

Иако је магаре било такво какво је било, мали чобанин је од свих својих животиња њега највише волео. Кад год би му дугоухи пришао, а прилазио му је стално, шашолио га је иза ушију као да је куцов, чешкао по сапима, голицао по трбуху. Јер длака му је била свиленкаста, просто је мамила руку да је глади – као да је длака зеца а не обичног магарца. Боја јој је била мрка, на сунцу скоро црна.

Сврха је на сапима имао повећи белег у облику птице раширених крила која хоће да полети. Кад се мали чобанин занесе и дуже нетремице гледа у магаре, причињавало му се да крила птице оживљавају, да се померају, шире, као да се белег претвара у праву птицу. Из белега, у прохладним јутрима, пара није излазила као што је кожа магарета испаравала тамо где није било белега, или се испаравање под косим зрацима сунца, због белине шаре, није примећивало. Да магаре залута међу хиљаде других магарића, по том белегу би га непогрешиво познао.

[...]

Наставак читајте у књизи БАЈКЕ ЗА ВЕЛИКУ И МАЛУ ДЕЦУ коју можете наручити слањем поруке на мејл издавачу suza.dream@outlook.com, или попуњавањем обрасца, односно слањем поруке преко овог блога. Књига је издата у ћириличном и латиничном издању. У њој је, осим ове, још пет бајки, на укупно 348 страна, са 64 црно-беле илустрације, као некад што су бајке биле илустроване, које дочаравају сцене из бајки.

© 2020 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на ову страницу са које је скинут, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.