БАЈКЕ у Драгачеву

 

Пре неколико дана БАЈКЕ ЗА ВЕЛИКУ И МАЛУ ДЕЦУ су прелетеле Атлантик и слетеле на Флориду. О томе сам вам већ писао. Ево их сада у западној Србији! Овога пута нису летеле. Жути поштански комби их је одвезао до Турице у Драгачеву!

Чика поштара су са радошћу дочекала деца! Да ли су, нестрпљива, коверат који им је пружио, одмах отворила, или су сачекала да им се мама врати с посла, не знам. Зато знам да ми је срце хтело да искочи из груди кад су ми од њихове маме стигле фотографије. Са фотографија су се на ме смешиле бистре оке једног шврће и његове старије секе. На једној слици шврћа је у рукама држао БАЈКЕ, у другој коверат у којој су стигле. Његова сека је била на трећој. У рукама није држала БАЈКЕ. Уместо БАЈКИ, држала је само једну, много вреднију – њега!

Било је то можда и јаче лупање срца него кад ми је из Норт Палм Бича стигла фотографија седокосог Италијана са БАЈКАМА у рукама.

Једва чекам да ми мама ове миле дечице напише како су бајке доживљене, а посебно како је, осамдесет година млађи шврћа од мог читаоца са Флориде, доживео оно што ће му мама, или његове пуно година старије секе и бата тек читати. Бистар је то момак, можда већ уме и сам покоје слово да сриче. За неку годину ће сигурно читати боље од деке са Флориде, коме наш језик није матерњи, али је не мање знатижељан.

Мамице овог момчића, пиши ми што пре!

© 2026 Бранимир Перић