Затуравање

 

Моја је госпа извукла малочас из неког буџака стару кутију од чизмица. У њој је нашла плаво паковање детерџента за ручно прање, „Биљана“, оног кога је ОХИС Скопље још са распадом Југославије престао да производи. Зачуо сам само кликтај усхићења и ликовање кад је дотрчала да ми своје откриће покаже.

Кажу да свака кућа има просечно шездесет пет паукова који се крију по ћошковима, рупама и разним буџацима.

Пауци се не дају упоредити са мојом госпом. Буџаке у које она зна да завуче ствари, ни пауци, ма у коликом броју да се окоте, нису у стању све да пронађу и у њих се посакривају. Кад она нешто негде остави, то ни свети бог, сем случајно, више не налази.

Осим „Биљане“, из волшебне кутије, очигледно пронађене у надахнућу потраге за нечим сасвим десетим, руке моје госпе-паука извадише још седамнаест жилета са дршком, ала „Биц“, од два до шест ножића, што у целофанском паковању што незапакованих (које је куповала успут, кад купује нешто друго, мислећи да их у кући више нема). Такође је извадила и паковања „цик-цак“ вате, у количини отприлике за два стога сена (и то произведено пре распада Југославије), као и један супербрзи лепак који се, што би рекла моја сестра од тетке, током свих ових година вероватно већ „скамењосао“.

Браво за моју госпу! Очекујем да ће, у неком наредном надахнућу бауљања по буџацима, открити и понешто од онога што сам и сам затурио.

Паучину не плету само пауци, већ и наши мозгови, с том разликом што пауци памте где су шта смотали. 

© 2026 Бранимир Перић

---

Текст може бити преузет и објављен у деловим или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на ову страницу са које је скинут, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

---