Уздах
и да проспу миловање своје
ко кишу да проспу у пролећном пљуску
и капи по земљи да прште
и да звоне дуго, дуго успаванку неку
и да косу ти мрсе у лахорској ћуди
устрептало и танано
и на прстима да ходе
а ти да лебдиш
да разливаш се као
вода што коцку од шећера поји
и да се топиш
и да тонеш у наручју неком
ал’ чему
кад чежња и није чежња
у сновима док само лута
© 1973 Бранимир Перић
Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.
Рецитовао Иван Бекјарев, у својој емисији „Мислим на вас, мислите на мене“, „Београду 202“, 9. април 1973.
Објављено у часопису „Провинција“, бр. 42, Међурепубличка заједница културе „Сава“, Шабац, 1984. стр.41.
.jpg)
Објављено у књизи "Зборник наде", Креативна радионица Балкан, август 2023, стр. 184
No comments:
Post a Comment
Кад дајете коментар а немате налог на Blogger-у (тј. на Blogspot-у), молим вас унесите своје име и и-мејл (ако га имате) да бих знао ко је коментар дао! Хвала.