Вала, најбржи тркач

 

Вала, најбржи тркач

По мотивима предања староседелаца

Латинске Америке

Царевина

Давно, врло давно, на почетку цивилизације, у једној царевини у којој људи још нису били открили точак, јер им није ни требао, живео је један младић по имену Вала. Вала је важио за најбржег тркача у царевини. Није он био тркач из хобија, нити тркач на спортским такмичењима. Њему је тркач било занимање. Преносио је поруке од једног војног утврђења до другог.

Била је то веома велика царевина. Требало је непрекидно трчати месец дана да би се стигло са једног њеног краја на други. Разуме се, цареви тркачи су прелазили ту раздаљину за много краће време, а наш јунак, Вала, као најбржи међу њима, за још краће.

Царевина се простирала од слабо насељених планина на истоку, до готово вертикалних литица које су се спуштале у запенушано море на западу, од високих планинских ланаца под снегом на северу до бескрајне висоравни на југу прекривене густим шумама. Готово целу царевину су чиниле планине обрасле шумом. Травната брда на којима пасе стока и низине дуж река претворене у њиве биле су реткост.

Имала је царевина путеве, али су били тек толико широки колико да прође носиљка са царем. Где је тле било равније и могло да буде блата – а то су само кратке деонице, углавном уз цареву палату – путеви су били поплочани каменом. Даље од палате, уместо путева, водиле су пешачке стазе, пеле су се уз планине, вијугале висовима, избијале на превоје и опет са друге стране кривудале преко планина. Стазе су биле прилагођене само за тркаче и ход животиња које преносе робу из једног царског округа у други.

Јахали су цареви поданици и коње, јахали и магарце, али на краћим растојањима, углавном близу палате и седишта округа, око којих је искрчена шума и има ливада. Да се поруке преносе на коњу, или јашући неке друге животиње, ником није падало на памет, јер су шуме биле непроходне, а и да нису, сваки и најлошији тркач ће пре стићи трчећи около шуме него се коњем провлачити кроз њу.

Царство је било велико и богато. Зато је привлачило разбојнике и дивља племена, а околне царевине су желеле да га поробе и домогну му се богатства. Цар је зато на свим границама држао добро обучене и до зуба наоружане граничне јединице, а у окрузима увек спремну војску.

Поруке између војних јединица преносили су тркачи. Брже и поузданије средство од тркача било је незамисливо у таквој планинској и шумом прекривеној царевини. Да би царевина увек имала одморне тркаче, цар је на свака два сата трчања поставио војно утврђење са посадом у којем су дежурали одморни тркачи да трче даље уместо оних који до станице дотрче. Поруке су тркачи носили у издубљеним чаурама од трске, чврсто привезаним за појас, како би им руке биле слободне да трче брже и са мање замарања.

 [...]

Наставак читајте у књизи БАЈКЕ ЗА ВЕЛИКУ И МАЛУ ДЕЦУ коју можете наручити слањем поруке на мејл издавачу suza.dream@outlook.com или попуњавањем обрасца, односно слањем поруке преко овог блога. Књига је издата у ћириличном и латиничном издању. У њој је, осим ове, још пет бајки на укупно 348 страна са 64 илустрације које дочаравају сцене из бајки.

© 2025 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен само у деловима и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на почетну странице овог текста на сајту са кога је скинут, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.