„На брези венчаница бела“ у књизи

„Перићи! Пошта!“ опет се јутрос под прозором зачу глас чика поштара. „Пакетић. Молићу фино, потпишите овде!“ Док чика поштар испија кафу, узимам маказе и сечем пластичне гаће пакетића. Кад, из гаћа испаде књига: „Чувари детињства 3 – Зборник поезије за децу 2022.“ Нисам јутрос ставио капи за очи које ми је преписала тета чији се назив специјализације увек запетљам кад изговорим. Прочитах лепо са корица књиге наслов: „Зборник песама за децу 2022.“, али ми се у оном 2022 мути нешто задња цифра. Видим ли ја то лепо двојку на крају, или ту ипак стоји тројка? Не двојка је, све ти пољубим! „Је ли, чика поштаре, где вам се дену овај пакетић читаве године кад ми га тек сад донесе?!“ Поштар устукнуо, повлачи се уназад, са лица му читам. „Нисам ја, очију ми!“ Умало се не преврте са столице. Подмештам му под нос корице књиге. „А шта ти га ја знам,“ сабра се он некако. „Час нам је диспечерски центар у Крагујевцу, час у Нишу. Ми направили свој у Крушевцу, али нам не дају да га користимо. У њему сад неко гаји печурке. Ко зна где су тај пакетић затурили. Чучао у неком буџаку.“ Миришем ја књигу. Не мирише на печурке. Значи Крушевац није крив. Вртим главом, врти и чика поштар. Некако човеку непријатно дошло на туђи ред. Покупи се човек наврат-нанос, кафу до краја не попи, сасу на брзака раки'цу у грло па брже боље замаче уз брдо, ко вели, ко зна, можда овоме на памет падне још нешто да ме приупита. Није крив а осећа се кривим. Додуше, није ни Пошта. Видех то после кад седох натенане да прелистам књигу. Ах то ли је значи! У том грму лежи зец! На задњој страни књиге прочитах да је издање књиге финансирала Општина Трстеник, али тек од буџета за 2023. годину! Нећу да питам зашто су тек сад уплатили издавачу а не прошле године кад је требало. Није то више оно време кад је „Прва петолетка“ хранила Трстеник. Сад ем немају пара, ем морају да слушају оне одозго. Партијска хијерархија мора да се поштује. Власт најбоље зна шта је прече од културе.

Но, оставимо кривца нек га не пече савест ко што и неће, него да видимо зашто је ова књига баш мени стигла? Ево га! Страна шездесета. Читам: „Бранимир Перић, Дрењак (Брзеће) – На брези венчаница бела“. То ли је значи! Е кад је то, ево доле и линка, за оне који воле поезију, нек читају. Можда ће се и неко од оних ко је не воли преварити да прочита. Песма не мирише на печурке, маме ми, иако на брези рађа једна од најукуснијих печурки после вргања по имену „турчин“.

Кликом на следећи линк, отвориће вам се песма „На брези венчаница бела“:
https://branimirperic.blogspot.com/2020/01/blog-post_4.html

© 2023 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловим или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) да се наведе пуно име и презиме аутора и постави линк nа почетну страницу овог сајта (2) да се не врше никакве измене преузетог текста и (3) да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.