Мојих десет хаику

„Перићи! Пошта!“ – зачу се под прозором познат и драг глас нашег чика поштара. Наш нам чика поштар овде, у Дрењаку, доноси само лепе ствари. Оне ружне, плаве, од којих те нешто пресече преко пола, стижу на београдску адресу.

После месец дана од кад је требало да ми буде испоручена, коначно држим у рукама књигу „Осмехом ми дођи“ у издању Књижевног клуба „Златно перо“ из Књажевца. У њој је, на страни број 38, штампано мојих десет хаику (песама). Хаику до сада нисам писао. Превише сам опширан да бих у три реда са седамнаест слогова, колико мора бити у хаику, сабио све оно што бих желео да кажем и у дубини душе осећам. Али како сам човек изазова, а где ћеш већи изазов него савладати себе, седох и не једну, него сручих на белину екрана мог компјутера десет хаику (песама). Намерно пишем ово „песама“ у загради (због вас да знате да су песме у питању), јер ако бих написао без заграде, био би то плеоназам, а и увредили би се хаиканци, јер хаику већ значи песма и то тачно дефинисане форме, мотива и намене. Све сам ово добро изучио пре него што сам се препустио хаикирању. Ако је харикири ритуално самоубиство самураја, кад сам се одлучивао на овај корак плашио сам се да ово не буде мој хаикири (тако би се ваљда звало кад би песник са хаику могао да се самоубије). Кад, оно, моје хаику жири прогласио за најбоље! Замислите, неко ко до сада није ни у сну помишљао да хаикира, одједном испаде хаиканац и то најбољи! Као доказ прилажем диплому „Златног пера“ која то овековечује. Узгред, „Златно перо“ ме и учлани у себе (иако то лично нисам тражио). Хвала Златноперцима на тој почасти.

У књизи „Осмехом ми дођи“ објављени су најбољи радови пристигли на XV међународном конкурсу књижевног клуба „Златно перо“. Конкурс је био још у априлу, али док је жири одабрао најбоље радове, док је уредник склопио књигу, док је штампар одштампао, дошао је и 28. август кад су свечано проглашени победници и књига промовисана. Хтели су ми је послати одмах, али како сам се тад спремао за пут на коме ћу са својом госпом безмало месец дана луњарати по Јадрану и његовом хрватском и италијанском залеђу, замолио сам уредницу књиге и председницу Клуба, Сању Радовановић, да ми је пошаљу тек кад се вратим, односно кад Сању позовем и јавим јој да сам се вратио. Хвала ти Сања. Жао ми је што се нисмо видели на промоцији, али видећемо се, обећавам.

У ствари испало је добро што вам своје хаику тек сад представљам. С обзиром на ужас који потреса свет у Јудеји и већ заборављеној Украјини, читање хаику дође му као искупљење, с обзиром да у хаику, ако се држимо канона, можете наћи сам мир, смирење, лепоту, окретање природи, све оно лепо и опуштајуће што нас враћа мајци природи и мирењу са њом. Својеврсно тражење опроста од природе за сва разарања које смо јој нанели (а и себи). Зато, препустите се хаику свим срцем, осетите тренутак, осетите да и ви припадате мајчици природи. Како рече Црњански, хаику је кратак као уздах. Строго је дефинисане форме. Као што рекох, има само три реда. Први може имати само пет слогова, други седам, трећи опет пет. Број речи при томе није важан, а ређају се без римовања. Нема у хаику насиља, нема ружног, нема ни патоса, нити метафора, нема умовања, само ухваћени тренутак природе који се дубоко доживљава и у читаоцу осликава. (Добро сам ово научио, а?) Уосталом, није узалуд народ смислио ону изреку: „Ко пева, зло не мисли.“ Да су Палестинци и Израелци певали уместо што су једни на друге запуцали (једнако као и они северније од нас), не би слушали сејаче зла од преко велике баре и за њима се поводили. Хаику браћо, а не бомбе и тенкови, закукао би Доситеј да којом несрећом по себе оживи. Али отуд се ни Исус није вратио. Смучили смо се и њему.

ПС: Ових десет хаику можете прочитати кликом на линк:
https://branimirperic.blogspot.com/2023/10/2022-2023-1-n-2-3.html

© 2023 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловим или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) да се наведе пуно име и презиме аутора и постави линк nа почетну страницу овог сајта (2) да се не врше никакве измене преузетог текста и (3) да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.