Гори лила уочи Илина 2023

XXII међународни књижевни сабор у Пелагићеву

Ево новог путешејствија, овога пута од преко 1.700 километара. Одох у Пелагићево, а кад госпа и ја већ, по овој врућинчини, препливасмо Дрину, ајмо и до пријатељице из Додиковог Александровца, поврх Бања Луке, отуда до Високог и Семира Османагића пирамида, па уз Пирамиду Сунца на њен врх, па испод ње, у Долини пирамида,  ходницима старим ко зна колико хиљада година, које Семир и пријатељи од песка ослободише, бауљај са шлемом на глави према коморама подно Пирамиде Сунца, а кад се унутра на плус 10 добро посмрзавасмо, запутисмо се по жеженом сунцу (на 39 степени), до престоног двора Иве од Семберије, посетисмо у Дворовима и Бијељини брата и сестру, децу мојих тетака, исписмо испред Павловића ћуприје пиће и напунисмо трбух у друштву са пријатељима из Бијељине, сачекасмо да се напољу истутњи орканска олуја која је у Београду и Загребу у међувремену пообарала кранове, па за њом каскајући, кренусмо пут Кузмина, успут возећи слалом између попадалих стабала, провукосмо се по мраку кроз царину (пасоше нам проверавали на свећу), на првој пумпи коју видесмо да у њој шкиљи светло, бензин на курблу наточисмо, па јурећи даље за олујом, уз непрестан лајт-шоу из облака, стигосмо до Београда, наврх Бањице, где све „троле“ стајаше, јер им је преко жица пало стабло, а побратими се тог стабла извалише по свим паркинзима око зграда, проверавајући кроз сломљене шофершајбне и улубљене каросерије аутомобила шта је унутра…

Пелагићево се до скора звало Горње Жабаре. Родно је место Васе Пелагића, народног учитеља, борца за народну правду, просветитеља, родољуба и свега оног што човека чини човеком. Не знам има ли са ових простора писмених (па и неписмених), који нису чули за Васину књигу (или Васову?) која се штампа под именом „Пелагићев народни учитељ“. Ако нисте знали (а нисам ни ја до скора), „Пелагићев народни учитељ“ је најштампанија и најчитанија књига код нас од XIX века на овамо! Неки тврде да је штампана у више примерака од саме Библије и да је кудикамо читанија од ње (у ово последње не сумњам)! Чак и ја знам за њу, од малена. Кад год је мами требао неки савет по питању здравља или медицине, отварала је „Народног учитеља“ и знање упијала. Не једном ме је моралу и људским врлинама из ње учила.

Сваке године, од 15. јула до 2. августа, кад се слави Илиндан (а у мом крају туку громови и олуја заспе вашаришта – тај дан обавезно, никад не промаши!), одржавају се у Пелагићеву народне свечаности, под именом „Гори лила уочи Илина“. Ове године Свечаности су отворене седамнаестим међународним књижевним сабором „Гори лила уочи Илина 2023“. Књижевници са свих страна, овдашњи и белосветски, дођоше у Пелагићево и своје радове у свечаној сали Дома културе читаше, како оне штампане у зборнику „Гори лила уочи Илина 2023“, тако и друге, по срцу и инспирацији. Прочитах и ја одломчић из свог есеја „О родитељству балканском“, који се, интегралан, нађе у овој илинданској књизи. Добих и захвалницу од организатора што подржах ову блиставу манифестацију. Њу је, иначе, осмислио пре много година, до дана данашњег је организује и спонзоре који ће све ово (и после овог😊) да плате хвата, такође један просветитељ, оснивач КУД „Васо Пелагић“, педагог и песник, Пајо Бркић, горостас од човека! После свечаности, заложисмо се за богатом трпезом парохијског дома цркве „Светог пророка Илије“, а богме и запевасмо, али само духовне песме.

Прилажем, чисто да вас заголицам, поменути одломчић из есеја „О родитељству балканском“.

Мој тата се увек бојао старости, да ће га деца заборавити. Срећом по њега деца га нису оставила самог. Иако је, барем мене који сам живео у Београду, у страху од таквог краја, почесто, као да прича сам са собом, опомињао речима Качаника, некадашњег начелника Народне банке у Крушевцу, који је сваком ко га пита како су му деца, одговарао: „Добро су. Ретко долазе, а још брже одлазе.“

Интегралну верзију есеја прочитајте на следећој адреси:

https://branimirperic.blogspot.com/2023/02/j-9999.html

Текст може бити преузет и објављен у деловим или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) да се наведе пуно име и презиме аутора и постави линк nа почетну страницу овог сајта (2) да се не врше никакве измене преузетог текста и (3) да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

ОРИ