УПУТСТВО: Садржај блога омогућује да се отворе спискови овде објављених радова и то по књижевним врстама. У садржају је и листа по азбучном реду свега што је на овом блогу објављено. На десктопу и таблету садржај је са десне стране (зове се Странице или Pages), а на таблету је то одмах изнад заглавља блога.

07 September 2020

С Русом једном од стаза

 



С Русом једном од стаза

  

Коначно, после више од петнаест година, поново пређох ову стазу. Требало је да дође Рус из Сибира па да ми се таква прилика укаже. А прилика, кад некоме можеш да покажеш оно што ти је драго, прилика је муке вредна.

Стаза је дуга неких седам-осам километара. Висинска разлика коју треба прећи (тачније уз успон језик плазити и низ други се у повратку скотрљати) износи око три стотине метра. Мачји кашаљ за планинаре, али кад у групи имаш неког ко сваког часа стаје нешто да услика, да обере коју шљиву, јабуку, купину, онда те већ после километар-два ноге и кичма опомињу да им (ногама и кичми) и ниси неки пријатељ са толиким стајањем под ручном и чекањем да се сибирске очи и уста надиве нашег зеленила, упију довољно боја, осладе укуса и кроз кристално окце мобилног телефона, Сибирцима после, кад се мајчици Русији Рус врати, бар сликом рај овдашњи дочара. А ни његова пратиља није ништа боља са застајкивањем и усликавањем. У ствари, тешко да јој и он, такав какав је, свиме задивљен, може парирати.

Неког претпостављам и могу преварити да је ово напор неизмерни који само будала, на тридесет степени, по сунцу себи приређује, али кад видите по којим се све чукама и врлетима локални сељаци фрезама, тракторима и балиркама за сено веру, а да успоне и ниспоне при том осећају као моја драга њену калдрму (за коју се пупчаном врпцом везала), свако би се посрамио и главу пред њима погнуо. Како да тим истим сељацима објасним зашто сам се после пет сати пешачења једва докопао кревета, а јутрос до десет јорган грлио? Никако! Мада, разумеју они нас грађане – увесељавамо их. Не крију смешак док са нама разговарају и онако нас сељачки, ситно поткецавају. Вала и нека. Заслужили смо. Не само због њих, него због све ове лепоте у којој ретки од нас (и то само понекад) знају (и могу) да уживају.

 

КРАЈ

© 2020 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.


No comments:

Post a Comment

Кад дајете коментар а немате налог на Blogger-у (тј. на Blogspot-у), молим вас унесите своје име и и-мејл (ако га имате) да бих знао ко је коментар дао! Хвала.

Порука аутору имејлом

Name

Email *

Message *

Највише читано

Препоручујем вам да прочитате

Порука

Илустровано уз помоћ вештачке интелигенције Dall E 3 Порука Има једно дете усамљено тугу плете остављено у плахте се невидљиве скрило вапи д...