Илустровано помоћу вештачке интелигенције Dalle 3

Јесење лишће већ опало је

Данас још топлији дан него јуче. Једва натерах драгу своју да се у брда кренемо. Зна ме: опет ћу измислити неку стазу „којом нормални људи не иду“. Ето је, пухће за мном ко парњача (психички, углавном). Jа сам мала, не знаш колики је то за мене напор, никад ми не верујеш, немам дугачке ноге као ти, увек ме превариш, никад не буде стаза коју си обећао, ја будала увек ти поверујем… И све тако у круг. А кад се вратимо, срећна што је ишла.

Јесен већ скинула природи летњу гардеробу, привремено је одева у шарене хаљине и пожурује да се спреми, да се сасвим свуче и гола утоне у зимски сан. Непокошена трава пожутела (она покошена и неће). Папрат још пре десет дана добила боју гвожђа које другује с влагом. Једино се лишће на појединим дрветима злати, а на багремовима бледо-зелени ко да је тек олистало. Кад стаза по којој ходимо зађе под гране, саг нам лиснати под ногама шушти. Јуче је и мраз штипао, али није било слане. Прави рај за печурке: нема ливаде ни шуме а да их нема – оних касних, јесењих. Пуше се надуле, просто те маме да их обереш, на шнитове исечеш и ставиш у таву. Сунчанице вапе за поховањем, а отровне би лепотом хтеле да те преваре…

Да није све краћих дана па да се човек радује овој благодети.

 

© 2020 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Објављено у Зборник песама и прича о природи "Час у природи“, издавач Центар за културу "Врачар" у име Удружења "Здраве навике", Београд, 2023, стр. 76