Не нисам те заборавио

Не нисам те заборавио
мачје оке црне
поглед туге
трепавице дуге
узалуд крију
плам
 
Не нисам те заборавио
јер први снег веје
видим
ветар поново детињи
шал из недра краде
да се њиме хлади
од тебе врело му је
 
Не нисам те заборавио
сеница ме сети
по симсу заскакута
криви главу дрско
у лице ми се смеје
што дршћем од хладноће
а ко ветру врело ми је
 
Не нисам те заборавио
истрчалу без капута
језиком снег да лизнеш
и дете и жена
ни дете ни жена
кугла ужарена
овај лед не би одледила
врели
 
Не нисам те заборавио
док у мени крика има
не могу стати
за собом
за тобом се освртати
ни кораке одбројати
колико ме од тебе деле
и ка теби воде
истовремено
 
 
© 2019 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Ово је седма песма из циклуса "Певања Вероники". Име Вероника је симболично, састављено је од речи вера и светионик (као светионик одолева таласима који се разбијају о стену под њом). 

Песма је објављена у књизи песама Бранимира Перића, "Нестанак струје", КК21, Смедеревска Паланка и Suza Dream, Брзеће, 2024.