Концепт Јелене Протић Петронијевић вођења промоције "Даха у огледалу" у КЦК

Четири књиге које су пред нама вечерас остварио је Бранимир Перић од почетка до краја, не само као аутор, приповедач и песник него их је креирао и визуелно, дигитално, графички... Као и видеопрезентацију, плакат ове промоције, у некој новој ренесанси савременог живљења, повезао је човека од речи и човека од технике уз још неке особине које су га натерале да се позабави стваралаштвом ове врсте и да то подели са публиком, читаоцима, пре свега и пре свих осталих...

Вечерас ћемо се боље упознати са књигом прозе ДАХ У ОГЛЕДАЛУ, а биће речи и о књигама поезије које су се појавиле непосредно пре поменуте, или су само мало старије, пар месеци. Наслови књига поезије из којих ћемо чути одабране песме су: ДУГА, НЕСТАНАК СТРУЈЕ, ЈАБУДАКАНИЈА.  То је поезија која поставља питања, често реторичка, на која већ постоји одговор, али се олакшава душа, дели се сумња и са другима, са непознатим пријатељима и ближњима који ће ући у књигу као позвани или  неочекивани гости у кућу... Али то је изазов који можда води до истине, до смисла и спознаје... Свет се боље упознаје ако своје искуство разменимо са неким, макар и са читаоцима...  Песничка игра речима, кованице нових речи, граде сопствени стил аутора у којем има и сатире и лирике и дисовског бола и романтичарске слутње...

Када се окренемо књизи Дах у огледалу, књизи приповедака, наилазимо и на графичке, сликовне најаве, наилазимо на један систематичан, целовит приступ стварању дела, на уловљене снове, путовање у прошлост, експеримент са улажењем у различите димензије времена и простора, игру, непрестану игру речима, необичним обртима разговора међу јунацима прича, апсурдним ситуацијама, незаборавним епизодама из детињства које нису дешифроване до краја, као што нису ни емотивни сусрети, вибрације међу људима, међу заљубљенима у којима свако ипак плови својим бродом... Откривање тајне човековог бића јесте мотор- покретач ових прича... Суочавамо се са сликом човековог пораза јер га време увек надигра, али писцу остаје могућност да се игра до краја, а читаоцу остаје да прати ту игру и да потражи нешто препознатљиво у њој али и да открије нешто ново, у чему је вредност сваке прочитане књиге која нам је задржала пажњу и која нам је пробудила радозналост.

Пошто се и ми вечерас надигравамо са временом, нећу да читам биографију аутора, само ћу скренути пажњу на то да је пореклом из Крушевца, одакле је             потекао и започео школовање. И то да је био зачетник, један од оснивача Књижевне омладине, што је важан податак за многе од нас који смо се као млади ту окупљали, читали своје радове и имали прве јавне наступе као песници... Бранимир Перић нас је подржавао и критиковао, како-када је требало... што је било корисно, а сада знам и да је то незаборавно искуство.

 

Питање за аутора, оно најважније питање: Како су настајале ове књиге?

Колико је инжењер, технички ум утицао на писца?

У паузи кад ниси објављивао, претпостављам да си припремао, акумулирао садржај и  сакупљао мотиве ових књига?

О неукалупљенима

 

Све је више неукалупљених. Додуше одувек их је било. Број им је могуће исти, али их, због друштвених мрежа, сада чешће примећујемо. Кураж им, иза виртуелног штита, даје осећај сигурности у усамљеничком исукивању мача. Велика је ствар бити заштићен свемогућим штитом физичког недодира: витлање мачем је твоја слобода. У сваком тренутку можеш да обришеш коментар на своје објаве оних који ти иду на живце, или да остављаче коментара из круга својих виртуелних пратилаца заувек одстраниш блоком, као што је Браца Душка Радовића обрисао лава који стоји на три ноге, слуша на три ува и гледа са три ока (није те брига што си, са становишта обрисаних, управо ти тај троноги, троухи и трооки, не лав, него шугава мачка).

С обзиром на толико бујање и умножавање неукалупљених, које нам ово време све обилатије дарује, питам се све више и све чешће, зашто се неукалупљени, кад их је већ толико, не укалупе са другим неукалупљенима и не створе сопствено, не острво, него континент неукалупљених? Толика набујала бројност им пружа шансу да сад они постану ти који, управо захваљујући виртуелности друштвених мрежа, могу друге да ишутирају из свог калупа, овога пута калупа неукалупљености, или да их доведу дотле да се сами, неукалупљени у неукалупљеност, са континента неукалупљености искалупе?

Питање је само да ли су у стању неукалупљени уопште, са иједним другим неукалупљеним, физички, у стварном свету, не у виртуелном, да се укалупе, да се сложе као лего коцкице, као слагалице од не више само неколико елемената, него све бројнијих?

А шта ако неукалупљени мазохистички уживају у патњи изопштености и радије бирају кукњаву над самим собом (ма како нас уверавали да то није кукњава, него рика победе)? Можда им се безопасније чини по њих саме, да се радије опредељују за лажно убеђивање других да су, сада, тако сами, без Санча Пансе, ето баш срећни? Зар није већа победа и гласнија рика ако друге превариш да си део калупа, а у себи наставиш да ричеш и тераш по своме? Да знам, за то је потребна баш велика снага и пред другима држање мача закопчаног у корице. Због тога би осећао себе у себи прљаво, кажеш. Посматрај кроз другачију визуру: осећај то као своју надмоћ, осећај као победу. Тиме што те други сматрају да си део калупа, нек ти надме груди. Нема укалупљивања док малчице не очукаш сопствене рогове. Ни са неукалупљенима се нећеш укалупити без тог, барем малог очукавања.

Сад ћеш ме питати, а зашто ми уопште треба да се укалупљујем? Па, без других људи се не може живети – и усамљено дрво комуницира са другим усамљеним дрветима: преко спора, разменом мириса, додиром жилица. „Најсрећнији сам кад сам сâм, али док сам међу другима“, написао сам одавно у једној од својих приповедака и тад сам био најискренији према себи. Бити сам а истовремено бити међу другима, лек је и спас, веруј ми.

КРАЈ

© 2025 Бранимир Перић

Текст у целини или деловима може бити преузет и објављен искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена писца и постављање линка на овај блог одакле је текст преузет, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање текста не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права. 

 

Репортажа Бруског кофера о промоцији књига Б Перића у бруској библиотеци

ПИСАЦ БРАНИМИР ПЕРИЋ ПРЕДСТАВИО ДЕО ОПУСА БРУСКОЈ ПУБЛИЦИ - Бруски Кофер

Култура
ПИСАЦ БРАНИМИР ПЕРИЋ ПРЕДСТАВИО ДЕО ОПУСА БРУСКОЈ ПУБЛИЦИ

мај 29, 2025
МојКофер

Недавно одржано књижевно вече у Народној библиотеци Брус протекло је атмосфери причања прича и рецитовања стихова које се налазе у последње четири књиге писца Бранимира Перића под називима ,,Дуга“, ,,Нестанак струје“, Јабудаканија“ и ,,Дах у огледалу“. 

Према речима књижевника, представљање његових најновијих дела започиње из Бруса јер је на неки начин становник овог краја.

,,Већ пет година живим у Дрењаку, то је километар испред Брзећа, а иначе ме везују за овај крај многе ствари. Овде су ми кумови, пријатељи, комшије, овај крај осећам као свој, иако сам рођени Крушевљанин“, рекао је писац.

Он је појаснио тематику својих збирки песама.

,,Овде су три моје збирке песама, иако нисам песник, већ прозни писац. Међутим, сви пишу песме, па што не бих и ја и тако сам инспирацију нашао још у гимназији. Прва целина песама су ,,Занете песме“ или љубавне песме. Друга збирка обухвата ,,Горке песме“, то је оно тинејџерско време када се пати, када је све црно, мада моје песме нису црне, увек имају зрачак светлости. Последња збирка ,, Песме за плач и смех“, су хумористичне песме, има сарказма и сатире. Књига приповедака ,,Дух у огледалу“ је оно што сам у ствари ја заправо“, подвукао је Перић.

На питање коју би награду које је до сада добијао издвојио , Бранимир је одговорио да не пише за награде.

,,Мени је највећа награда кад ми се врати мишљење читаоца и кад ми каже нешто лепо“, рекао је Перић.

Бранимир Перић је до сада написао шест књига, а његово име се налази у и у заједничким делима са другим ауторима у време када је био председник Књижевне омладине Крушевца и један од њених оснивача. Тренутно ради на још две књиге, које чекају своје објављивање. Многи његови радови су превођени на стране језике. Заступљен је у штампаним и електронским издањима, часописима, зборницима, монографијама, антологијама…

---

Дозвољено преузимање текста, уз обавезно навођење извора и постављање линка ка изворном тексту на bruskikofer.rs

Репортажа ТВ Плус КШ и РТВ Брус о промоција књига Б Перића у бруској библиотеци

ПРОМОЦИЈА КЊИГА БРАНИМИРА ПЕРИЋ
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ БРУС
                                                                                                                                         

Промоција књига Бранимира Перића у бруској Народној библиотеци – РТВ Брус

29. маја 14:472025        Аутор: Светлана Ескић                               

У читаоници Народне библиотеке Брус одржана је промоција књига Бранимира Перића. Бруска публика имала је прилику да се упозна са четири наслова овог аутора: недавно изашлом збирком приповедака „Дах у огледалу“ и књигама поезије „Дуга“, „Нестанак струје“ и „Јабудаканија“.

Путоказна YouTube филма са промоције у Брусу

Филм са промоције у Брусу

За Брус као полазну тачку за промоцију нових књига аутор се одлучио пошто је већ пету годину Дрењак на Копаонику место где борави и ствара. Бранимир Перић, рођени Крушевљанин, пише и објављује од ђачких дана. Почео је са научном фантастиком и поезијом иако наглашава да је пре свега прозни писац. Однедавно у бруској Народној библиотеци читаоци могу пронаћи све налове Бранимира Перића као и бројне књиге, антологије и зборнике у којима је уз остале ауторе, заступљен својом прозом. Иако су му радови вишеструко награђивани, највеће признање му је, каже, позитивно мишљење читалаца.

Бранимир Перић је завршио Електротехнички факултет у Београду и швајцарске МБА студије. За себе каже да је пасионирани планинар и светски путник. До сада је објавио и роман „Цртеж бибер Јаноша“ и књигу приповедака „Алказар“ а у припреми су књига бајки и драма.

 Застава на Руднику

– хумореска –

Није у питању ни политичко опредељење ни да ли сам за или сам против, да ли сам за Запад или за Исток, тек, усликах се са руском заставом  и приде сам је још држао у руци.

На планинарење по Рудник планини ишла је са нама и једна Рускиња (примили бисмо ми у друштво и Украјинку ако планинари). Управо смо се попели на један од рудничких врхова, кад је Рускиња из ранца извадила руску заставу. Замолила је да је неко од планинара услика са њом, хоће слику да пошаље фамилији. А што се и ја не бих сликао са тобом и њом, питам је. Није имала ништа против. Само, пази, упозорила ме је, не постављај слику јавно да је не виде оксане, јао си га теби кад те буду дохватиле. Шта су ти то „оксане“, питам је. Та ми руска реч није позната. Пчеле се на вашем каже исто као на нашем, осе исто, мухе исто, за стршљене по летећим акробатама знам да су „стрижи“, али, оксане? Боде ли то, зуји ли, где напада прво. Смеје се, мисли да се шалим. Сликај се и слику постави па ћеш брзо сазнати!

Хтела је и једна наша планинарка да се са нама слика. Зна да сам шерет, слуша наш разговор, смеје се, мисли и она да терам шегу. Ништа што ми је фаца озбиљна. Зар стварно не знаш ко су оксане? У три слатке речи ми објасни. Мене ватра нека ухвати, зенице ми се раширише. Јој, а да ли ће стварно да ме нападну? Са једном, две па и три ћу изаћи на крај, али више од три... Знаш, не бих да тражим помоћ пријатеља, себичан сам по том питању.

Препричао сам све то мојој госпи кад сам сишао са планине. Сад се па она смејала. Све си блентав, каже. Оксане ђене-ђене, преживећеш их, али ови наши прозападни позадинци кад те дохвате, не знам са њиховим кевтањем и балављењем како ћеш да изађеш на крај. Опасна нека ствар, мислим се, оксане напред а позадинци страга. Ма нек се вијори.

© 2025 Бранимир Перић

Текст у целини или деловима може бити преузет и објављен искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена писца и постављање линка на овај блог одакле је текст преузет, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање текста не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.