Мимозе на Бањици

Људи, процветале мимозе код нас на Бањици! Стиже нам пролеће! Јесʼ да је јуни на измаку, и да се јули већ спрема у ниском старту, али пролеће је пролеће, кад дошло, добродошло, поклону се у зубе не гледа, посебно не сунцу зубатом какво данас провире. Коначно и ми мало да се огрејемо. У Херцег Новом и Боки мимозе процветају још у јануару, а у фебруару им у част већ фешту праве. Јој што волим кад херцегновљанске мажореткиње избаце оне своје буткице! Умеју и наше Београђанке, јоште како. У Београду су цуре мимозе. Кад оне разголите своје плискове, кад задигну косице, кад остану само у брателама, знамо поуздано да је стигло то жељно ишчекивано пролеће. Нема лепших цветова него кад се у Београду распукне акваријум – мимозе на све стране излажу сунцу своја телашца, сисиће, гузиће, ногице, али се за разлику од херцегновљанских не затварају кад им приђеш. Отворене су то душе, благородне.

„Какве те мимозе спопале и то у сред Београда!“, буни се комшија. Добро, де, комшија, што си на крај срца. Пусти ме да се бар мало заносим. Можда и нису мимозе, алʼ се жуте ко мимозе. Жуто ти је, ако си заборавио, боја љубоморе. Завидим свима онима које сад сунце греје, завидим свима пред којима буткице увелико већ севају. Ми смо у души пагани, комшија, иако смо и поред наших толиких богова пристали и Богу да се клањамо. А шта је главна одлика пагана, комшија? Предрасуде, дабоме. Сујеверје. Црна мачка, мердевине, црвено слово и тако то. Е, па од тог доба наше пра вере потиче и веровање у жуту боју. Жута боја је моја боја. Није она само боја љубоморе, већ и боја изазова. Тебе можда изазивају ове бакуте које се ко голубови гаћани размилеше на први зрачак сунца по кварту, а мене, видиш, само жуте мимозе. Зато, пусти ме, човече, да уживам и замишљам да су ово заиста мимозе. Врти ти главом колико хоћеш, али немој да ме зовеш упомоћ ако зачујеш фестивалску музику а иза ћошка солитера ти искоче разголићене мажореткиње. Куку онда, куку дабоме.

Таман то комшији рекох, кад гле, од пијаце заурла разглас. Јече сви солитери, тресу им се прозори. Приближава се. Комшија и ја издужисмо шије, али од контејнера још не видимо шта то врапце разјурује. У једном тренутку музика се смањи. Уместо ње, из разглас уши проби глас са циганским нагласком: „Старо гвожђе, старе акумулаторе, машине, лонце, шерпе, све старо, купујемо, продајемо!“

Шта се смејеш?! И ми цигани имамо душу.

 

KRAJ

© 2020 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

 

Знамен

Шта се ово дешава, људи, кад ни птице више јаја у гнездима не носе, него их расејавају на све стране?

Пробудих се јутрос у уобичајено време да госпу на посао одвезем. Одрадих најпре јутарњу гимнастику, па приђох да притворим прозор (да не зебнем). Кад оно, на расхладној јединици климе, под прозором, нешто се бели! Много мало за пинг-понг лоптицу, а и елипсоидно (ванземаљски брод сигурно није). Јаје, нема сумње! Откуд јаје на расхладној јединици? Како га ветар и целоноћна киша не оборише?

Мање је бар три пута од најмањег кокошјег кога нађох у фрижидеру. И беље. Да ово птице не слуте нешто па нас јајцима опомињу? Пси су целе ноћи завијали као никад. Животиње то најбоље знају. (Нарочито је уши парало једно кевкасто – раније се није чуло.) Да ово није неки птичји бунт? Против чега? Не разумем се у јајца, али за оволико јаје једино голубу, кад га снесе, да се дупе не поцепа. „Да си ти голуб“, рекла би моја жена, „поцепало би ти се и дупе и оно уз дупе како си трапав: скрцкао би га пре него што изађе!“

А да ово није у птичјем свету оно што ми у људском зовемо абортус? Голубицу оставио голуб? Или: већ има једно голупче – са чим сад да рани и друго? Или: не зна који јој је голуб јаје направио, па не сме од срамоте међу своје? Или је јаје можда кукавичје? Мада ни то не мирише на добро. Гнезда се више не праве, а и она се направљена руше. Све нам се изокренуло: кукавица више нема где, а ни коме јаје да подмести.

Ето, мени се два догађаја десише ноћас: јаје где му место није, и целоноћно, избезумљено арлаукање паса. А, вама, да ли се вама јавио какав знамен?

 

КРАЈ 

© 2020 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.