У карантину короне

  

Моја жена устаје пре мене. Није ме ни овог јутра изненадила. Пробудио сам се у неко доба после ње и чух из дневне собе неко дахтање (да нисмо у карантину због короне свашта бих помислио). Устанем, гвирнем кроз врата, а оно она укључила телевизор, на телевизору Јутјуб, а на Јутјубу “Fitness Blender”, наравно без тона, јер моја жена и серије гледа без тона – да ме не би пробудила. Дахће ти моја жена, преврће се по татамију, диже једну, диже другу ногу, диже обе (бог те, значи може!), лево од ње отворен широм прозор, напољу јутарње (лажем, рано подневно) сунце, а у његовим косим зрацима роји се прашина, длачице, капљице аеросола... У једном тренутку, да лʼ ми то тај лебдећи рој улете у нос, или шта ми већ улете, тек, кинух једном, па онда опет, кинух и трећи пут. Кад кинеш једном неко мисли на тебе, кад кинеш двапут, неко те воли, али кад кинеш и трећи пут...

Намах се презнојих. Шта ако није кијавица?!

KRAJ

© 2020 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.