Татара татара та

 

The Little Drummer Boy
by Marion Saumarez (1885–1978), 1930,
from St John's Residential Home, Guernsey

Песмицу сам написао у част рођења, Миле, кћери моје братанице

Татара татара та

Татара татара татара та
Даје се великом и малом на знање
Родило се јуче бело усијање
 
То вам обзнањујем ја добошар Лука
Један је ништа два добоша су бука
 
Када млекце не буде више пила
И у добошара стаса Мила
 
Од јутра до сутра чуће вам се лупа
Фали ће вам с главе коса да се чупа
 
Татара татара татара та
Даје се великом и малом на знање
Родило се јуче бело усијање

 
© 2021 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловим или у целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

На свратишту другом улице број пет 

 

Нека буде женско

и нек јој је име

Изабел,

рекле су госпе

белих образа

и смежураних руку.

 

И родила се Изабел

на свратишту другом

испод жутог брега

сва мокра и топла

и вриштању склона

родила се Изабел.

 

И расло је дете

испод модрих њива

купале је звезде

и љубиле срне

умивала јутра

и њихале ноћи

на свратишту другом

улице број пет.

 

Прошло је отад

небројено вода

избледелих зора

и немира птица

устрептали лет.

 

Слушкиње су увек

са њом вазда биле

двориле је брижно

двориле смерно

да хирове њене

не заледи лед.

 

А једнога дана

госпе су опет

као некад давно

из далеког света

свуда што му име

дојахале коњем

на праху од иња.

 

Шта,

згрануше се диве

напудрана лица

руку без мира,

зар ваша Изабел

без своје Изабел,

забога,

још није?

 

И залајаше куце

испод жутог брега

и звезда се нека

откинула мада

време јој није

само да би прсте своје

господске и златне

оквасила баром

улице број пет.

 

И уз врисак неки

као да се туже,

шта ли,

залајаше куце

друмовима белим.

 

Прашина се дигла

и прекрила небо.

 

А тамо на брду

испод модрих њива,

сва мокра и топла

и вриштању склона,

родила се нова

Изабел.

© Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

 

Јутрос у свитање родила се Мила

Јутрос у свитање родила се Мила

Окама не стиже да засени дан

Ни плачом птице у прхут да вине

 

Oко ње топлина

Паперје мамина стиска

Са више боја од сунца у роси

Нежнији од свиле и кадифе скупа

 

Тата, братић вракчић

Тетке, баке, деке, стрине

Гвире

Куце утихњују

Капија не цвили

Чекају дан

 

У боксовима до ње

Округле главе ћуте

Слуте

Док она спава

Сиска и њопка

У цуру расте

Манире већ стичу

Целов да јој ишту

Сутра је већ сутра

 

Све то само у једну реч стане

Што се мили

Грли и уздише

Када суза сузу од радости брише

Реч велика ко тата

Топао загрљај брата

Дубља од свемира

Шира од погледа

Безгранична

Љубав

 

© 2021 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.