Несвакидашња торта за рођендан
Хајде сад, поштено, да ли је ико од писаца за рођендан добио
овакву торту? Уместо свећица, на штапићу, у торту забодене слике корица његових
књига. Добро, де, има међу њима и корица једне књиге која тек треба да изађе,
али поклону се не задиже сукња.
Не могу сакрити колико сам био затечен. Нисам могао да се
дигнем са столице, а камо ли посластичарку-дародавца да загрлим и пољубим.
Ову несвакидашњу креацију зготовила је власторучно моја
сестричина, иначе мој најубојитији подбадач за писање – баш тако: најубојитији.
Мало-мало па зврц телефон, мало-мало па порука: „Ујко, знаш ли ти који је
датум! Рок сам ти дала, немој да си га случајно прекорачио!“
Прва реакција, кад се достављач са тортом и овим срце
сламајућим букетом на њој појавио, није било моје ширење очију од жеље и
несвесно мљацкање, како увек реагујем пред слаткишима, већ је било да сам
наједном чуо у глави узвикивање Чкаље, нашег легендарног Крушевљанина, кад је,
у оном чувеном телевизијском скечу, звучно снимљеним и на грамофонској плочи,
као пиљар на сав глас позивао купце да купе његову робу (како то само давно
беше!): „...Навали народе! Навали на папричице! Свеже, тазе код чика Лазе! Прсте
да полижеш без мас' у слас'! Ћерка да гледа, мајка да једе, на ћерку да не
дава!“
Ето, сад је мени дошло да се као Чкаља над својом тезгом раздерем:
„Навали народе! Навали на књиге! Слатке, слане код чика Бране! Уздах да
испустиш, њих да не испушташ! Ћерка да гледа, мајка да чита, док не прочита ћерци
да не да!“
Навали народе, обрадујте писца макар за његов рођендан и
наручите што вам срцу драго!
© 2026 Бранимир Перић
