Душа

Колика је душа,

Питала се Тања

Већа је од лутке

Ил' од шнале мања

Каква је на додир
Грицкô се и Сима
Обла као лопта
Или трње има
 
Ако је у мени
Може ли се знати
Да ли негде оде
Када легнем спати
 
У ком делу мене
Лежи њена кућа
Је ли беле боје,
Ил' од маце жућа
 
Имају ли душу
Пчела, куца, маца
Па и цветић, бреза,
Од купуса каца
 
Чешкао се тата,
Врпољила мама
Шта детету рећи,
А не зна ни сама
 
У деце је душа
Као памук мека
Носио је бата,
Ил' носила сека
 
Нит се пипнут може,
Још мање помаћи
Људима нас чини
То је њен домаћи
 
Бића што се роде
У њима је свима
Није тачно да је
Само човек има
 
Природа је кроји
Према сваком бићу
Према маци, брези,
Голуждравом птићу
 
Да ли то за душу
И живуљке знају
Зашто им то знање
Људи не предају
 
Каквог је облика
Да ли некад спава
Научници кажу,
Загонетка права
 
То што не знамо
Није нека мана
Битно да је душа
Са рођењем дана
 
Не може баш све
Одмах да се схвата
Рекоше на крају
И мама и тата
 
Кад порастеш
Ето изазова теби
Одговор ћеш дати
И нама и себи

© 2024 Бранимир Перић