Свитање

Свитање

Сањао сам то свитање
не лажем
непрестано сањао
пурпурно
штуцало је небом и ловоре брало
 
Рекли су
свануће када прсне зора
кад напоји жедна поља млеком свога злата
и рекли су
чекај своје свитање доћи ће оно
 
И чекао сам
чекао
и чекао
а кад је стигло
ја сам га преспав'о

  
© 1971, 2022 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловим или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Песма је објављена у Зборнику поезије "Шраф 2022", књига бр. 7, издавач Душан Опачић, Блог за културу и друштвена питања "Шраф", Београд, април 2022, стр, 31

 Кажњавање због бахате вожње

Јаовићу, извини што ти тек сад одговарам. Почео сам да ти пишем одговор одмах пошто си ми оном одвалом узвратио на спот који сам ти послао, али су ме прече ствари омеле да писање завршим. То је ипак на добро испало, јер ти ево мог потпунијег одговора.

Понео си се, брате Јаовићу, као млада којој нису рекли да ће бити крви и да ће је болети, а испустила је часове сексуалног васпитања у школи кад се управо о томе причало, због разлога важнијег: да са другарицама присуствује концерту оне „вриске дупетарије“, како је назва скечиста Мићко, за којом бубуљичарке провришташе, па је сад љута на сваког ко прође сокаком и поглед упре према њеном прозору, уверена да цела чаршија зна за њену срамоту, не срамоту што је оно болело, не ни срамоту ако се чаршав добро не опере па флека стане да дозива погледе кад га буде прострла да се суши, него срамоту саме пред собом што је испала таква глупача, таква незналица да ју је незнање о предметној ствари могло да доведе до затечености, навале крви, као тебе што је довела твоја, без разлога скочила мисао, као голмана лопта-фрљока пукнута мимо гола, али се њему, у свој његовој голманској напетости, од које му се рукавице у трену навлажише и очи избечише, учинило да му у ракље лети, да је баш њему намењена, и примора га да направи ласту (за сваки случај), салто мортале боље рећи, умало стативу што не сломи, врат не скрши, да би се после, кад се придигне и отресе прашину, чудио што му се одозго са трибина „тифози“ смеју, касно схватајући да никаква лопта према голу није летела, већ му се то, какве ли бруке, сенка над стадионом ниско прелетеле чавке учинила округла и намерна да му се у мрежу забије.

Какву си ти само параноју свом апарату за закључивању наметнуо, Јаовићу? Па ти, Јаовићу, у свему видиш атак на сопствене слутње! Где оде онај Јаовић кога сам знао и толике године са њим друговао? Твоје је право да изводиш закључке какве хоћеш сходно властитом поимању стварности. Ја ти ту не могу помоћи.

Спот који сам ти био послао нема везе са мојим мишљењем о твом свету – очигледно је илузорно да те у супротно убеђујем, „јер ти знаш“ – али је зато твоја реакција показала до ког степена си стигао са паранојом која ти криви мисао. У свему си почео, Јаовићу, да видиш оно што ти уобразиља намеће, не образовање. Штета за творца онако бриљантних реченица, штета за виспреног размишљача коме још увек зна да умакне бистра, надахнута мисао, упркос све дубљем потонућу у дубиозе што те вуку надоле и све даље од резона спознаје и мудрости закључивања. Где исцуре онај Јаовић који се ослањао искључиво на доказане научне чињенице за које се некада школовао?

Знаш, међу својим пријатељима на друштвеним мрежама („Вајбер“, „ФБ Месинџер“, „Воцап“, „ВК“, „Инстаграм“ и друге) имам пуно пријатеља високих интелектуалаца, академске грађане, бивше и садашње директоре, инжењере, лекаре, и факултетски образоване људе разних профила, и техничких, и нетехничких, и уметничких. Проследио сам им у исто време овај спот са „Вајбера“ кад и теби (спот са кажњавањем бахатог возача од стране латинске полиције). Они који су га примили на „Вајберу“, добили су уз спот и пропратни текст (разјашњење), они на другим друштвеним мрежама остали су тога ускраћени јер, очигледно, Вајбер не прослеђује другим мрежама текст који стоји уз слику и филм и објашњава их.

Оно што ме забрињава није твоје истрчавање, него то што су они, којима сам спот послао (а добили су га, једнако као ти без пропратног текста), сви реаговали хумором и хуморним смајлом (или без смајла), па је чак тако реаговао и мој пријатељ из Хрватске (и он га је добио без текста), иако су Хрвати пословично опрезни са свиме што добију из Србије. Од свих њих једини си ти реаговао како си реаговао!

Да сам на твом месту, после оваквог сазнања, озбиљно бих се забринуо за своју изопштеност из света. Али изопштеност теби очигледно прија. Био сам у криву мислећи да смо много сличнији него што нисмо. За разлику од тебе, мене било који облик изопштеност повређује. Не могу без људи иако сам као ти солер, самосталац. Потребни су ми људи да се огледам, проверавам, откривам. Међутим, кад ме неко оцрни, кад ми без разлога прикачи нешто што нема везе (ни додира ни помисли) са оним што сам рекао, што сам намеравао, хтео, са оним што сам ја, дође ми мука: сам бих из себе искочио. Данима после не могу из подгруди да избацим тај отров који ми је, ни кривом ни дужном, убризгивач убризгао. Све то није довољан разлог да убризгивача квалификујем епитетима, мада их заслужује (и то не један!). Из истог разлога ни теби не удељујем епитете, само се осећам дубоко разочараним, изданим боље рећи, јер тако како је урадио Јаовић-убризгивач, не раде они који верују у доброту, правду, који верују у човека самога, како себе декларишеш.

Лепо је говорио Хесе да бог није ни добар ни зао, већ је бог и добра и зла (парафразирам његово схватање бога, кога је, као таквог, у свом „Демијану“, звао Абраксас, бог добра и зла, позајмљујући ту идеју од гностика, или чак Питагорејаца). Да, у томе је твој проблем, што си једносмеран па ти та једносмерност усмерава перцепцију, тера те да гледаш само онамо камо она води. Ништа на овоме свету није црно, Јаовићу, а није ни бело. Бело је попрскано црним као сунце што је флекама, а црно је улепшано голубијим изметом. Између је стварни свет, лево и десно од једносмерности, рачва се у безброј рукавац, настањује животом који буја. Млађ је рибе која се не да ухватити у мрежу да би, посољена према укусу хватача, била испржена у његовој тави. Сазнање о риби не налази онај ко је поједе, него онај ко уочава њена беласања у води. Ако ти се вода замути, не бистри је. Бистрећи је, само је још више замућујеш. А ти си томе склон, иако за себе тврдиш да си само посматрач који размишља. Да си сачекао да се вода, усклобучана нападом твоје једносмерности, сама у твојој глави избистри, да си иоле био стрпљив, дошао би до истог степена спознаје као и сви остали који су спот примили без потребе да се на пошиљаоца избљују и окриве га да је тиме, што им је „такву огавност“ послао, циљано хтео да их повреди, да их унизи, да им импутира да заслужује ништа мање удараца по туру од друмског насилника кога је у латиноамеричкој земљи полиција на споту због насилне вожње испрепуцала. Својим таквим бурним реаговањем само си показао да ни сам са собом ниси начисто у вези сопственог писања које објављујеш и упорно га потураш пријатељима на мрежи и присиљаваш их да читају како ти се не би замерили. Гризе те савест, шта ако је твоје писање заиста такво атаковање на свест људи, шта ако је једнако насилна вожња по њиховим мозговима као што је вожња шлеперџије из спота била насилна кад је полиција морала да га заустави; штавише, не заслужује ли због тога и твоја задњица једнако модар третман како га је заслужила и шлеперџијина доња половина, гола, без панталона. Не, ја нисам дигао пендрек на тебе, и не шарам те њиме по дебелом месу, а да ли се оваквим изливом неконтролисаности, какав си мени сасуо, сам кажњаваш и сам себе њиме модриш, то сам процени. Моја вода је бистра.

KРAJ

© 2022 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловим и целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.