Хармоник Поларне ноћи

Oколне врхове који опкољавају наш тренутно тамни вилајет, обасјаше данас блиставошћу јутра злаћани сунчеви зраци. Међутим, топлота њихова не би довољна да до сада (два сата после поднева када ово пишем), не отопи са накострешених врхова околних брда поседеле четинаре и букве. Све је још увек од иња бело, не од снега, иако је снег за викенд ситно провејавао и још увек се од њега тле бели у осојним увалама и мраку најдубљих сенки.

Јуче није било сунца, само магла око нас, белило седих брда и бели трагови ходача по смрзлој трави.

Синоћ је било минус један, а онда је нагло почела температура да пада. Наша тераса је у позно доба постала осветљена, као да је рефлектором обасјана. Изашао сам да померим уза зид куће јабуке са терасе које данас обрах, како би мање мрзле. Под тим се рефлектором осетих као у вестерну, кад филмаџије ноћ под месечином дочаравају ефектом „америчке ноћи“, снимањем кроз тамни филтер сцене на сунцу.

Нису ми биле потребне филмаџије да бих знао да ће ноћ бити изузетно хладна. Пред само легање, без обзира колика је напољу температура, отварам широм прозор. Док се скидам и навлачим пиџаму, зверам у ноћно небо. Педаљ изнад обриса највишег брда, на измештеном западу, црвенео се Марс, сјајио се без треперења. Кад је ноћ на планини ведра, бистра као дан који сване над пределом опраним кишама, зна се да ће јутро бити до штипања хладно. Заиста би такво.

Ми немамо певца да нас ујутру буди, али имамо мачка. Непогрешиво мјаукало, навијено да показује кад је време да му се наспе млека и овога јутра нас „на време“ пробудио. Термометар окачен на спољашњи оквир прозора показивао је минус четири степена. Значи, ноћ је била још хладнија него што смо претпостављали.

Могу да замислим како се јуче осећала моја руска пријатељица, Олга, горе у брдима. Усудила се, по јучерашњем, сребром опточеном и густом маглом обмотаном пределу да протегне ноге до најближег ћувика изнад своје куће. Њена кућа је у брдима, планинским стазама пола сата хода од нас. Најежио сам се од самог погледа на фотографију коју ми је послала. Не бих изашао по таквом дану ни за опкладу, али сам изашао да нахраним врторепе куце и загрљајем угрејем предућег мачора. Али то се не важи.

У насељу смо само ми и комшија Пепи. Пре десет дана смо се поздравили кад је отишао. Рекао је да се враћа тек на пролеће, а ето га пре пролећа. Побегао из града чим се прочуло да се „корона“ уортачила са недотупном омладином. Каже, кренула је да пуни и куће, пошто је претходно попунила све расположиве кревете болница. Више нисмо сами у нашем тамном вилајету, тамном не због осећаја самоће, или, не дај боже, таме на души.

Наше рајска удубина између планина, космички је одсјај поларне ноћи каква у ово време походи најудаљеније људске насеобине арктичког круга – бочни хармоник фреквенције поларне ноћи, како би ту појаву физичари описали. Више од месец дана овде неће бити сунца, таман толико колико у кругу под Медвеђим колима неће бити дана (Медвеђим колима назваше Грци оно тамо далеко место где север царује). Од двадесет осмог новембра, кад су његови зраци још само дим из нашег оџака успевали да такну па до седамнаестог јануара нећемо се његовим осмехом огрејати. Остаје нам да се, као верници пред богом својим, једино клањамо фрескама које сунце шара ходајући по крошњама на врховима брда. Та брда су наш усуд и наша благодет истовремено: од сунца нас сакривају, а кад је ван таме нашег вилајета цича зима, од ње нас заштићују.

Двадесет осмог новембра родила се моја мајка – сунце је знало када да ми се скрије. Знало је да ће ми и без њега бити око срца топло и душа разнежена. Нико не греје таквом топлином као помисао на мајку. Мајка је једино сунце које нас греје и кад сунца нема.

КРАЈ

© 2020 Бранимир Перић

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка са почетне странице овог сајта, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

»Хармоник поларне ноћи« је објављен априла 2023. на странама 64 и 65, у броју 11, година VI, часописа »Неказано«, кога издаје Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника »Неказано«, Бар, Црна Гора.

Промоција 11. броја часописа »Неказано« и прослава Светског дана књиге и ауторских права одржана је  23. април 2023. у Дворцу краља Николе, у Бару (Црна Гора).